Srna i srndać

Srna ili srndać ( Capreolus capreolus) je šumska životinja, koja je rasprostranjena na području Srednje Evrope i Azije.

Prisutna je na području od Ladoškog jezera prema Crnom moru, gde joj areal zaobilazi stepe i skreće prema Balkanu. Zapadna granica prostiranja ove vrste se kreće od skandinavskih planina, uz zapadne obale Velike Britanije, prema Gibraltaru. Nema ih u Irskoj, Korzici, Siciliji, Sardiniji i Grčkoj.

Srne imaju skladno, vitko, lagano i veoma pokretno telo. Noge su im vitke i duge, a kopita crna. Uprkos tome, srne nisu izdržljivi trkači. Imaju kratak i jedva vidljiv rep. Dužina od njuške do repa iznosi 130-140 cm. Težina zavisi od područja na kojem borave, hrane, godišnjih doba, fiziološkog stanja i pola (ženke su 5-10% lakše u odnosu na mužjake). Težina obično iznosi oko 25 kg, ali može dostići i 40 kg.

Srna se kreće hodom, kasom i skokom, a odličan je plivač. Letna dlaka je rđastocrvena, a zimska kestenjastosiva. Zadnjica joj je obrasla belom dlakom, koja je leti manje uočljiva nego zimi. Lane je smeđe, sa belim pegama do prvog linjanja. Srna menja dlaku dva puta godišnje, i to u proleće i početkom jeseni. Vreme linjanja zavisi od nadmorske visine, zdravlja i dobi životinje. Za obeležavanje teritorije i druge oblike mirisne komunikacije služe se kožnim žlezdama. One se nalaze između papaka zadnjih nogu, a ispod skočnog zgloba sa spoljašnje strane su smeštene žlezde lojnice, koje takođe ostavljaju miris na vegetaciji o koju se životinja očeše. Srndać ima i čeonu žlezdu, koja mu služi za označavanje granica područja. Od čula srna ima izvrsno razvijen sluh, miris i ukus. Vid je slabo razvijen jer je njeno oko astigmatično pa vidi samo veće predmete i to nejasno, a najbolje opaža kretanje.

Lisica

Lisice ( Vulpini) su naziv za 27 vrsta životinjaiz porodice pasa. U srpskom jeziku se ovim imenom uglavnom naziva riđa lisica (Vulpes vulpes). Kako postoji u skoro svakom delu sveta, postala je i deo folklora mnogih naroda i kulturnih grupacija.

Lisica je visoka od 40 do 50 cm, a dužina joj iznosi oko 110 cm, dok samo na rep otpada oko 40 cm. Masa joj je obično od 8 do 10 kg. Što se tiče starosti lisica, one mogu da dožive do 15 godina, mada je prosek oko 12. Spada u porodicu pasa; trag joj se može pomešati sa tragom manjeg psa, ali se razlikuje po tome što joj je trag uži od psećeg. Lisica ispred ulaza u jamu obično nema mnogo izbačene zemlje, jer dok kopa zemlju sabija na zidove hodnika. Veličina teritorije koju lisica smatra svojom obično iznosi oko 4 kvadratna kilometra, a jame su uglavnom koncetrisane na ivicama šuma, blizu naselja i u blizini ekonomija salaša

.

Žive uglavnom usamljeničkim životom, a samo za vreme parenja dolazi do zbližavanja mužjaka i ženki. U toku sezone parenja ženka se oglašava karakterističnim lavežom a mužjaci zavijanjem. Lisica mladunce nosi od 50 do 56 dana. Kada se okote, mladunci u prosjeku imaju masu oko 80 grama, a na vrhu repa i na grudima imaju pramenove bijele dlake.

Osamostaljuju se nakon oko 4 mjeseca posle koćenja, ali nastavljaju da žive na teritoriji roditelja dok sa oko 10 meseci ne postanu polno zreli. Mada se pretežno hrane životinjskom hranom (miševima, malim zečevima, mladim fazanima i strvinama), takođe je utvrđeno da u određenim dobima godine uzimaju i hranu biljnog porekla.

Jelen

Jeleni ( Cervidae) su porodica životinja iz reda papkara ( Artiodactyla). Porodica obuhvata 45 vrsta, između ostalih i jelene, srne, irvase i losove.

Najupadljivija karakteristika ove porodice su rogovi koji kod različitih vrsta imaju različit oblik, a uglavnom ih imaju samo mužijaci. Rogovi ove porodice bitno se razlikuju od rogova porodice šupljorožaca ( Bovidae).

Građeni su od koštane supstance, i svake godine izrastu novi, dok su kod šupljorožaca trajni i neprekidno rastu celi život.

 

Vrste i izgled fazana

Postoje mnoge vrste fazana, koje se razlikuju po tome koliko im pažnje treba posvetiti pri uzgoju, i koliko ulaganja zahtevaju. Ove vrste su dobre za početnike:

• obični fazan,
• srebrni, zlatni i dijamantni fazan,
• mongolski fazan,
• sedlasti fazan,
• kraljev fazan.

 

Ove vrste gajite ako ste spremni da uložite više vremena i novca:

• plavouhati fazan,
• belouhati fazan,
• glanc fazan,
• Edvardov fazan,
• Eliotov fazan,
• sivi paunasti fazan.

Što se tiče izgleda, postoji drastična razlika između mužjaka fazana (petla) i njegove ženke. Mužjaka odlikuje dužina od 50-90cm sa repom. Dužina repa nekada može iznositi i do polovine ukupne dužine ptice. Perje mužjaka je uglavnom zlatne – zlatno crvenkaste boje, a glava je zeleno – plava. Oko očiju su pera crvene boje, i taj deo se zove ober. Pojedine vrste oko vrata mogu imati i beli prsten. Ženka fazana (koka) je prilično neugledna – manja je i ima perje sive boje.

Fazan

Fazan (Phasianus colchicus) je ptica iz roda Galliformes, za koju se smatra da potiče iz doline reke Fazis (danas Rion) u Aziji, ali je doneta u Evropu još za vreme antičkog Rima.

Prvi fazan u Srbiji pojavio se 1880. godine, u okolini Toponice, kod Niša. 60-ih godina XX veka krenulo se sa proizvodnjom pilića fazana u inkubatorima. Broj fazanerija je rastao, a lovili su se samo petlovi fazana (ženke se nisu lovile), pa je broj ove divljači rastao.

Ova ptica se vrlo lako prilagođava, pa je danas široko rasprostranjena. Prirodnostanište ovih ptica su poljoprivredno zemljište, predeli oko vode, livade i šumarci, dakle svuda gde može da pronađe hranu. Fazan za svoje stanište bira relativno otvoren prostor pod travom i usevima, a nekada su mu primamljivi i prostori koji imaju gustu travu, živu ogradu, močvaru ili žbunje. Ne vole da žive u područjima gustih prašuma, alpskih šuma, ili na suvim mestima.

Divlji zec

Među najpopularnijim vrstama sitnije divljači na našim prostorima se pored fazana nalazi divlji zec. Pored dodatka u nazivu divlji koriste se povremeno i evropski ili obični zec. Latinski naziv mu je Lepus europaeus.

Na našim prostorima se najčešće lovi u brdskim predlima sa psima goničima, dok se u ravnici lovi tako što se lovci rasporede u potkovicu (polukrug). Da bi se obavila dodatna zaštita, pozicije u lovištu gde se puštaju divlji zečevi se stavlja pod zabranu lova na par godina, dok lovci određuju samo nekoliko dana godišnje kad se može loviti ova divljač.

Divlji zec i kunić su dve različite vrste, mada ih ljudi tokom razgovora veoma često mešaju. Kod nas se kunići drže kod kuće radi gajenja, dok su zečevi divlje životinje koje je praktično nemoguće držati zatvorene. Ukoliko se desi da primetite mladunca divleg zeca u prirodi ne treba ga nikako uzimati i dirati rukama. Ako se to uradi majka će ga odbaciti i uginuće od gladi.