Glasanje

Srna i srndać

Srna ili srndać ( Capreolus capreolus) je šumska životinja, koja je rasprostranjena na području Srednje Evrope i Azije.

Prisutna je na području od Ladoškog jezera prema Crnom moru, gde joj areal zaobilazi stepe i skreće prema Balkanu. Zapadna granica prostiranja ove vrste se kreće od skandinavskih planina, uz zapadne obale Velike Britanije, prema Gibraltaru. Nema ih u Irskoj, Korzici, Siciliji, Sardiniji i Grčkoj.

Srne imaju skladno, vitko, lagano i veoma pokretno telo. Noge su im vitke i duge, a kopita crna. Uprkos tome, srne nisu izdržljivi trkači. Imaju kratak i jedva vidljiv rep. Dužina od njuške do repa iznosi 130-140 cm. Težina zavisi od područja na kojem borave, hrane, godišnjih doba, fiziološkog stanja i pola (ženke su 5-10% lakše u odnosu na mužjake). Težina obično iznosi oko 25 kg, ali može dostići i 40 kg.

Srna se kreće hodom, kasom i skokom, a odličan je plivač. Letna dlaka je rđastocrvena, a zimska kestenjastosiva. Zadnjica joj je obrasla belom dlakom, koja je leti manje uočljiva nego zimi. Lane je smeđe, sa belim pegama do prvog linjanja. Srna menja dlaku dva puta godišnje, i to u proleće i početkom jeseni. Vreme linjanja zavisi od nadmorske visine, zdravlja i dobi životinje. Za obeležavanje teritorije i druge oblike mirisne komunikacije služe se kožnim žlezdama. One se nalaze između papaka zadnjih nogu, a ispod skočnog zgloba sa spoljašnje strane su smeštene žlezde lojnice, koje takođe ostavljaju miris na vegetaciji o koju se životinja očeše. Srndać ima i čeonu žlezdu, koja mu služi za označavanje granica područja. Od čula srna ima izvrsno razvijen sluh, miris i ukus. Vid je slabo razvijen jer je njeno oko astigmatično pa vidi samo veće predmete i to nejasno, a najbolje opaža kretanje.

Lisica

Lisice ( Vulpini) su naziv za 27 vrsta životinjaiz porodice pasa. U srpskom jeziku se ovim imenom uglavnom naziva riđa lisica (Vulpes vulpes). Kako postoji u skoro svakom delu sveta, postala je i deo folklora mnogih naroda i kulturnih grupacija.

Lisica je visoka od 40 do 50 cm, a dužina joj iznosi oko 110 cm, dok samo na rep otpada oko 40 cm. Masa joj je obično od 8 do 10 kg. Što se tiče starosti lisica, one mogu da dožive do 15 godina, mada je prosek oko 12. Spada u porodicu pasa; trag joj se može pomešati sa tragom manjeg psa, ali se razlikuje po tome što joj je trag uži od psećeg. Lisica ispred ulaza u jamu obično nema mnogo izbačene zemlje, jer dok kopa zemlju sabija na zidove hodnika. Veličina teritorije koju lisica smatra svojom obično iznosi oko 4 kvadratna kilometra, a jame su uglavnom koncetrisane na ivicama šuma, blizu naselja i u blizini ekonomija salaša

.

Žive uglavnom usamljeničkim životom, a samo za vreme parenja dolazi do zbližavanja mužjaka i ženki. U toku sezone parenja ženka se oglašava karakterističnim lavežom a mužjaci zavijanjem. Lisica mladunce nosi od 50 do 56 dana. Kada se okote, mladunci u prosjeku imaju masu oko 80 grama, a na vrhu repa i na grudima imaju pramenove bijele dlake.

Osamostaljuju se nakon oko 4 mjeseca posle koćenja, ali nastavljaju da žive na teritoriji roditelja dok sa oko 10 meseci ne postanu polno zreli. Mada se pretežno hrane životinjskom hranom (miševima, malim zečevima, mladim fazanima i strvinama), takođe je utvrđeno da u određenim dobima godine uzimaju i hranu biljnog porekla.

Jelen

Jeleni ( Cervidae) su porodica životinja iz reda papkara ( Artiodactyla). Porodica obuhvata 45 vrsta, između ostalih i jelene, srne, irvase i losove.

Najupadljivija karakteristika ove porodice su rogovi koji kod različitih vrsta imaju različit oblik, a uglavnom ih imaju samo mužijaci. Rogovi ove porodice bitno se razlikuju od rogova porodice šupljorožaca ( Bovidae).

Građeni su od koštane supstance, i svake godine izrastu novi, dok su kod šupljorožaca trajni i neprekidno rastu celi život.

 

Vrste i izgled fazana

Postoje mnoge vrste fazana, koje se razlikuju po tome koliko im pažnje treba posvetiti pri uzgoju, i koliko ulaganja zahtevaju. Ove vrste su dobre za početnike:

• obični fazan,
• srebrni, zlatni i dijamantni fazan,
• mongolski fazan,
• sedlasti fazan,
• kraljev fazan.

 

Ove vrste gajite ako ste spremni da uložite više vremena i novca:

• plavouhati fazan,
• belouhati fazan,
• glanc fazan,
• Edvardov fazan,
• Eliotov fazan,
• sivi paunasti fazan.

Što se tiče izgleda, postoji drastična razlika između mužjaka fazana (petla) i njegove ženke. Mužjaka odlikuje dužina od 50-90cm sa repom. Dužina repa nekada može iznositi i do polovine ukupne dužine ptice. Perje mužjaka je uglavnom zlatne – zlatno crvenkaste boje, a glava je zeleno – plava. Oko očiju su pera crvene boje, i taj deo se zove ober. Pojedine vrste oko vrata mogu imati i beli prsten. Ženka fazana (koka) je prilično neugledna – manja je i ima perje sive boje.

Fazan

Fazan (Phasianus colchicus) je ptica iz roda Galliformes, za koju se smatra da potiče iz doline reke Fazis (danas Rion) u Aziji, ali je doneta u Evropu još za vreme antičkog Rima.

Prvi fazan u Srbiji pojavio se 1880. godine, u okolini Toponice, kod Niša. 60-ih godina XX veka krenulo se sa proizvodnjom pilića fazana u inkubatorima. Broj fazanerija je rastao, a lovili su se samo petlovi fazana (ženke se nisu lovile), pa je broj ove divljači rastao.

Ova ptica se vrlo lako prilagođava, pa je danas široko rasprostranjena. Prirodnostanište ovih ptica su poljoprivredno zemljište, predeli oko vode, livade i šumarci, dakle svuda gde može da pronađe hranu. Fazan za svoje stanište bira relativno otvoren prostor pod travom i usevima, a nekada su mu primamljivi i prostori koji imaju gustu travu, živu ogradu, močvaru ili žbunje. Ne vole da žive u područjima gustih prašuma, alpskih šuma, ili na suvim mestima.

Divlji zec

Među najpopularnijim vrstama sitnije divljači na našim prostorima se pored fazana nalazi divlji zec. Pored dodatka u nazivu divlji koriste se povremeno i evropski ili obični zec. Latinski naziv mu je Lepus europaeus.

Na našim prostorima se najčešće lovi u brdskim predlima sa psima goničima, dok se u ravnici lovi tako što se lovci rasporede u potkovicu (polukrug). Da bi se obavila dodatna zaštita, pozicije u lovištu gde se puštaju divlji zečevi se stavlja pod zabranu lova na par godina, dok lovci određuju samo nekoliko dana godišnje kad se može loviti ova divljač.

Divlji zec i kunić su dve različite vrste, mada ih ljudi tokom razgovora veoma često mešaju. Kod nas se kunići drže kod kuće radi gajenja, dok su zečevi divlje životinje koje je praktično nemoguće držati zatvorene. Ukoliko se desi da primetite mladunca divleg zeca u prirodi ne treba ga nikako uzimati i dirati rukama. Ako se to uradi majka će ga odbaciti i uginuće od gladi.

 

Lov pastmke varalicom

Lov pastrmke varalicom može biti uspešan ako se ona pravilno koristi. Iskusni ribolovac, pri pravilnom ponašanju varalice u vodi, može da oseti njene vibracije na vrhu štapa. Delovanje varalice na ribu zavisi od brzine povlačenja i trenutnih uslova u vodi. Mnogi varaličari love prebrzo ili presporo.

Varalice (kašikare i leptiri) daju dobre rezultate kada se vuku polako, blizu dna, simulirajućilak plen. Kašikara treba da se klati-glavinja, jer ako se okreće, znači da se vuče prebrzo. Ako se, pak, krilca leptiraste varalice ne okreću, znači da se vučemo presporo.

Brzina povlačenja se usklađuje prema tome koliko je riba tada lenja ili aktivna. Ponekad je dovoljno samo držati varalicu u matici koja će učiniti svoje i riba će zagristi.

-Ako varalicu zabacujemo nizvodno, činimo to preko matice u suprotni ugao početka brzaka, nekoliko puta okrenemo mašinicu i dozvolimo matici da za nas pokreće varalicu dok je polako usmeravamo nazad.

-Kada varalicu bacamo uzvodno, vrh štapa držimo uspravno i namotavamo takvom brzinom da se varalica kreće malo brže od toka reke.

 

 

Mamci i pribor za lov pastmke

Lov pastrmke je posebno zanimljiv i od lovaca zahteva maksimum napora, dosetljivost i iskustvo. Ona se lovi na dva načina, a sve ostalo je krivolov. Prvi način je veštačkom mušicom, mahajući štapom ili pomoću „vaser“ kugle.

Drugi način je varalica, malom kašikarom ili malim leptirastim varalicama. Pastrmka se, kada se zakači na udicu, vešto bori, munjevito pliva protiv struje, iskače iz vode i teži da ode u granje ili u neki drugi zaklon.

Pri izvlačenju ribe na obalu treba biti oprezan. Ako nije velika, treba je brzo, bez mučenja, izvući na obalu. Za ribolov mušicom najbolje je razdoblje od polovine aprila do jula i od kraja avgusta do oktobra. Tokom dana se najbolje lovi pri oblačnom vremenu i posle blage letnje kiše.

 

 

Lova na divlje svinje sa čeke

Lovačka čeka je veoma dobar način da se love divlje svinje, omogućava bolju vidljivost na terenu što je dobro za lakše uočavanje divljači i za samu sigurnost lovaca. Ovakav način lova ima neke svoje specifičnosti i o njima ću pisati, potrebno je znati malo o ponašanju svinja, o pravilnom odabiru odabiru lovačke puške i kalibra municije ali i o sigurnosti tokom samog lova.

Čeke za lov bi se mogle ugrubo podeliti na stacionirane i na one montažne. Bilo bi pogrešno reći da je neka od njih bolja, svaka ima svoje prednosti i mane. Stabilne čeke u lovištima su nešto na šta je divljač naučila i čega se ne boji, a sa druge strane montažne pružaju veću pokretljivost kao i šansu da se postavljaju na mestima gde ova divljač izlazi periodično.